Jednog dana, tri slepa čoveka su se srela sa slonom. Dotaknuvši slonov rep, prvi slepi čovek je rekao: ,,Ja kažem da je slon isti kao i konopac!” Drugi slepi čovek, naletevši na bok slona  rekao je: ,,Ne gospodine, niste u pravu. Slon je isti kao i zid.” Zatim je treći slepi čovek, uhvativši slonovu surlu izjavio: ,,Obojica grešite. Slon je isti kao i zmija!“

Iako je svaki od trojice slepih ljudi mislio da je razumeo šta je slon (i svaki od njih je bio delimično u pravu iz svoje perspektive), nijedan od njih nije mogao u potpunosti da shvati celu sliku.

Ljudi vežbaju jogu iz različitih razloga i pristupaju joj na različite načine, i tako joga za njih predstavlja različite stvari. Neki žele jako, savitljivo i zdravo telo, dok drugi žele da iskuse euforična stanja opuštenosti. Neki žele da razviju moć mentalne koncentracije, dok drugi žele da istraže suptilne energije prirode i svog bića. Neki imaju za cilj buđenje latentnih potencijala (ili paranormalnih moći) svog uma, drugi žele da se izleče od raznih bolesti. Joga je svaka od ovih stvari, ali opet i mnogo više jer sve ove stvari predstavljaju samo aspekte koje joga može da ponudi.

Joga je izuzetno kompleksna duhovna tradicija koja ima istoriju stariju od pet hiljada godina. Ona ima veoma bogatu i obimnu literaturu. Joga je ono što mi tradicionalno zovemo ‚‚znanje oslobođenja“. Svi mi pokušavamo, svesno ili  ne, da se uzdignemo sa ograničavajućeg shvatanja onoga šta jesmo, ili tačnije, onoga što obično mislimo da jesmo. Svi mi želimo da znamo sebe, barem u izvesnoj meri.

Joga nudi put duboke introspekcije sa Istinom kao krajnim ciljem. Izvorna joga podrazumeva suočavanje sa očaravajućim misterijama prirode našeg mikrokosmosa, bavi se večnim pitanjima života:

Ko sam ja?

Odakle dolazim?

Koja je svrha mog života?

Šta će se samnom desiti nakon što budem umro?

Ova pitanja se rađaju iz impulsa duše koji kucaju na vrata uma. Osim očiglednih efekata kao što su odstranjivanje stresa, lečenje raznih bolesti, poboljšanje memorije i koncentracije, uravnoteženost osećanja, sposobnost da se bolje nosimo sa izazovima u životu, prava svrha joge je da nas nauči kako pitanja, i kako da otkrijemo krajnju istinu o da na ispravan način i smisleno postavljamo gore spomenuta ljudskom biću, životu i Univerzumu.

 

Iako joga nije religija, ona predstavlja  jezgro svih religija. Religija potiče od latinske reči „religiere“ što znači ponovo se vezati, ponovo se povezati. Joga se bukvalno prevodi kao sjediniti se, ujediniti, stopiti, spojiti. Ova misao o reintegraciji u originalni izvor života je iskonska suština svake religije.

Joga nas uči da smo usko povezani sa celim Univerzumom, da postoji Jedinstvo u nama i izvan nas, samo što ga nismo svesni. Analogno govoreći, mi smo kao talas na okeanu koji veruje da je izolovan i odvojen, a u stvari on je suštinski povezan sa beskrajnim okeanom života. Joga nam pomaže da skinemo veo ove kosmičke iluzije kako bi otkrili ko smo mi u stvari i šta možemo postati.

Joga daje unutrašnju slobodu i razumevanje činjenice da je sve moguće, ali nije sve dozvoljeno. Joga je nauka o besmrtnosti. Ona sadrži metode pomoću kojih možemo preći preko ograničenja ega i produbiti znanje o sebi,

postati  u potpunosti svesni misterioznih aspekata bitisanja ljudskog bića i skrivenih potencijala koji se nalaze u nama.

 

Joga nas vodi do blaženstva (Samadi). Iako ova reč postoji i prisutna je u svakom jeziku, reč  „Samadi“  ukazuje na stanje koje je pristupačno samo malom broju ljudi. Doživeti ovo blaženstvo znači biti u potpunoj rezonanciji sa blagotvornim energijama Univerzuma. Dostignuvši ovo stanje Samadija ili potpunog blaženstva, jogin doživljava stanje ispunjenja. Tada dolazi do neizrecivog stapanja između čovekove krajnje suštine i Najviše makrokosmičke univerzalne suštine, Boga.

Najstariji sistematski opis sistema joge nađen je u Patandžalijevim „Joga sutrama“ (drugi vek pne). To je kratak vodič  koji se koristio zajedno sa tajnim učenjima. Ovo je razlog zbog kojeg je ovaj tekst zaodenut u misteriju osobi koja nikada nije vežbala jogu. Međutim Joga sutre su i dalje najprecizniji i najpravilniji tekst ikada napisan o jogi. On opisuje osam faza u jogi:

 

Jama i Nijama – unutrašnji i spoljašnji stavovi koji za cilj imaju da harmonišu našu interakciju sa spoljašnjim svetom i sa nama samima

Asana – nepomičan fizički položaj za uravnotežavanje suptilnih energija tela

Pranajama – akumulacija kosmičke energije (Prane) putem ritmičkog disanja

Darana – fokusiranje uma na određeni predmet

Djana – jednosmeran i neprekidan protok mentalnih procesa oko jednog predmeta

Samadi – telepatsko poistovećenje predmeta meditacije sa bićem onoga ko vežba. Samadi je najviše stanje proširene svesti i potpuno uključenje ljudskog bića u Kosmički život. Samadi je krajnji cilj joge koji na kraju vodi do stanja duhovne prosvetljenosti i potpune mudrosti. Mukti ili krajnja duhovna sloboda ne znači oslobođenje od ispoljenog sveta, već blisku i stalnu istovetnost sa Najvišom svešću koja je istinska priroda čovekovog Sopstva. Krajnja sloboda je prema tome moguća jedino putem  shvatanja sopstvene istovetnosti sa Univerzumom. Ovo krajnje duhovno stanje ne treba da se postigne nakon smrti ili u drugoj dimenziji Realnosti nego OVDE i SADA.

 

„Samo oslobođenje u ovom životu (Dživanmukti) je istinsko oslobođenje“ – Spanda Pradipika.